История русин Воеводины - Каталог статей - Русинистика
Суббота, 02.02.2017, 10:54
Приветствую Вас Гость | RSS
Форма входа
Поиск на сайте
Наш опрос
Какого политического будущего вы бы хотели для Подкарпатской Руси
Всего ответов: 190
Друзья сайта
 обучение по охране труда Индивидуальный подход к каждому заказчику и закрепление персонального менеджера. Возможность выбора формы обучения и аттестации.

Каталог статей

Главная » Статьи » История русин Воеводины

В категории материалов: 4
Показано материалов: 1-4
Страницы: 1

Сортировать по: Дате · Названию · Рейтингу · Комментариям · Просмотрам
IZ ISTORIJE RUSINA:

PROŠLOST KAO OGLEDALO SADAŠNJOSTI

»TRAGIČNA SUDBINA SUB-KARPATSKE RUTENIJE

(POTKARPATSKE RUS*)

(Tekst iz zbirke Rukopisnog odeljenja Kongresne biblioteke SAD, prevod sa engleskog M. Hornjak)

 

»U Karpatskim oblastima koje su do Prvog svetskog rata pripadale Ugarskoj u sastavu Austro-Ugarske imperije živeli su stanovnici slovenskog porekla poznati pod imenom »Ugro-Rusini« (Madjarski Rusini, Rusini nastanjeni u Madjarskoj). U pretežnoj većini pripadali su Vizantijskom obredu Katoličke crkve.

»Pošto su živeli pod vlašću Austro-Ugarske imperije sve do njenog raspada nisu mogli da ostvare težnju za oslobodjenjem i osnivanjem vlade po sopstvenom izboru.

»Pošto su njihove težnje bile poznate američkim Rusinima, u nastojanju da oim pomognu, oni su osnovali Nacionalni savet Ugro-Rusina 23. jula 1918., na čelu sa Gregori Žatkovičem, pravnikom iz Pitsburga, Pensilvanija, koji je kao njihov predstavnik 21, oktobra 1918. imao susret sa predsednikom Woodrow Wilsonom. Na konferenciji održanoj posle ovog susreta, predsednik Wilson je saopštio da priznaje Rusine u Madjarskoj kao poseban nacionalni subjekt pod stranom dominacijom, i kao takvima priznao im pravo na samoopredeljenje.

История русин Воеводины | Просмотров: 790 | Добавил: Админ | Дата: 08.12.2017 | Комментарии (0)

Русини су се почели насељавати у бачку средином 18. века. Пре доласка у ове крајеве, они су живели у свероисточним жупанијама, у Закарпатју. Као врло покретна популација, ширили су се на простору Угарске источно од Тисе, стапајући се са другим народима, а нарочито са Мађарима и Словацима. То је оставило видне трагове у језику, обичајима, одећи, именима и презименима русина.

Социјалне прилике у којима су Русини живели у својој постојбини, биле су изузетно тешке. Најтежи положај сељаштва у Угарској био је управо у њеним североисточним жупанијама. То је подручје са неплодним земљиштем, снежним зимама, а поред тога, Русини су стално били угњетавани од страних феудалаца и имали су осећај верске несигурности. Једина предност у оваквим околностима, било је право пресељавања са једног феудалног поседа на други. Тако су се у потрази за бољом земљом и блажим облицима феудалног угњетавања, Русини селили све јужније делове Угарске.

История русин Воеводины | Просмотров: 616 | Добавил: Админ | Дата: 20.02.2017 | Комментарии (1)

Vojvodjanski Rusini (Rusnaci, kako oni sami sebe radije nazivaju) predstavljaju deo Karpato-rusinske populacije podeljene izmedju Ukrajine, Slovačke, Poljske, Madjarske i Rumunije. Sa Rusima, Belorusima i Ukrajincima Karpatski Rusini pripadaju grupi Istočno-slovenskih naroda, svoj govorni jezik, u kojem razlikujemo više regionalnih dijalekata zasnovanih na staroslovenskom-karpatoruskom jeziku koji je standardizovan za vojvodjansku zajednicu 1923. sa ćiriličnim i za severnu-karpatsku zajednicu 1995. sa latiničnim pismom nazivaju »naš ruski/rusinski jazik«, »naša ruska bešeda«, sami izmedju sebe se osećaju »svojim«, »našim«, nazivaju se »Mi Rusnaci, mi Rusini«, »Mi ruski ljudze, mi ruski narod«, ispovedaju pretežno grko-katoličku, ali i pravoslavnu i evangelističku veru, nikad u svojoj istoriji nisu imali svoju državu, nemaju zajedničku političku istoriju, u tom pogledu mogu se uporediti sa Kurdima podeljenim izmedju Iraka, Turske, Sirije i Irana...
История русин Воеводины | Просмотров: 1076 | Добавил: Админ | Дата: 20.02.2017 | Комментарии (3)

З уключованьом ґеоґрафского параметра славянски язики ше узвичаєно дзеля на три язични ґрупи, односно заєднїци: 1. восточнославянску (русийски, українски, билоруски); 2. заходнославянску (польски, словацки, чески, горньолужицки, долньолужицки); 3. южнославянски (сербски, горватски, словенски, македонски, болгарски). З тей нагоди нашу увагу фокусуєме на общи фонетски и морфолоґийни характеристики хтори одредзую восточнославянску, заходнославянску и южнославянску язичну заєднїцу и поровнаме их зоз характеристиками руского язика.
История русин Воеводины | Просмотров: 1184 | Добавил: Админ | Дата: 16.02.2017 | Комментарии (2)

1-4